Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм. Он се налази у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту за које се сматрало да је Коџа Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња храма је финансирана добровољним прилозима, као и плаћањем доплатних […]

Стари двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Булевар краља Александра. Двор, који је подигао краљ Милан I Обреновић у периоду 1881–1884, био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине […]

Стамбол капија је једна од четири капије Београда на изласку из вароши. Будући да је кроз њу водио друм у правцу Истанбула (Стамбола), по томе је добила и назив. Остале три су Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија. Београдска варош је у 18. и првој половини 19. века од Саве до Дунава била опасана дубоким ровом, у […]

Скадарска улица, у којој се Скадарлија налази, дужине је око 500 метара, налази се у најстрожем центру Београда. Због близине Народног позоришта, ту су крајем 19. и почетком 20. века становали многи глумци. Уз глумце су наравно дошли и други уметници, песници, писци, сликари. Сама „Скадарлија“ је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана […]

Победник је назив тријумфалног споменика који је подигнут 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, рад вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази, […]

Калемегдан је највећи београдски парк. Истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк .[1] Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри […]

Историјат истраживања Винча се први пут помиње 1893. када је на састанку Српског геолошког друштва Јован Жујовић скренуо пажњу на ово налазиште. А када су 1897. приказани предмети који су овде откривени, закључено је да постоји могућност да се овде налази праисторијски локалитет. Иако су систематска ископавања вршена у три засебне серије, са повременим прекидима, […]

Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан. Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење – римски каструм, као […]

Авалски телевизијски торањ је торањ на планини Авали, поред Београда. Првобитно пуштен у рад 1965, срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије 29. априла 1999. Након обнове у трајању од три године, Авалски торањ је отворен у присуству државног врха Републике Србије 21. априла 2010. Историјат Авалски торањ био је пројектован од 1959 до 1960. […]

После конака за своју жену и децу у београдској вароши, кнез Милош Обреновић подигао је 1831-1834. и за себе конак у Топчидеру. Конак су саградили мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, а радове водио Хаџи-Никола Живковић, надзорник и неимар скоро свих грађевинских подухвата кнеза Милоша. Богата унутрашња декорација плафона, зидова и ниша, делимично је сачувана […]