28.05.2021.
Зaмeник грaдoнaчeлникa Гoрaн Вeсић oбишao je дaнaс истрaжнe гeoлoшкe рaдoвe зa прojeкaт првe линиje бeoгрaдскoг мeтрoa кojи сe трeнутнo, измeђу oстaлoг, oбaвљajу и нa лoкaциjи Tрeбeвићкe улицe нa Бaнoвoм брду. Зajeднo сa њим oвaj вaжaн истрaживaчки лoкaлитeт oбишли су и пoмoћник грaдoнaчeлникa Aндрeja Mлaдeнoвић, грaдски сeкрeтaр зa jaвни прeвoз Joвицa Вaсиљeвић и дирeктoр JКП „Бeoгрaдски мeтрo и вoз” Стaнкo Кaнтaр.
Весић је прецизирао да су ово завршни радови како би у новембру почела изградња метроа.
– Геолошка истраживања се увелико раде, имамо укупно око 123 бушотине на територији града. До сада смо већ завршили деведесет одсто бушотина, а око 50 одсто лабораторијски обрадили. Овде се буши на 45 метара јер то ће бити дубина метроа у овом делу града. То ће бити и просечна дубина метроа у граду, а негде ће бити нижа, као на Дорћолу где ће износити око 19 метара – рекао је Весић.
Он је прецизирао да је неопходно да се изврше геолошка истраживања како би кинеска компанија „Пауер Чајна” могла да пројектује „кртицу” која ће копати тунел пречника десет метара.
– У реализацији овог пројекта учествују различити стручњаци и много наших компанија. Овде сада раде наше компаније које се баве геолошким истраживањима, сутра ће то бити компаније које ће градити метро, а наши архитекти ће пројектовати метро станице. На тај начин ћемо овај највећи пројекат у историји Србије успешно завршити, а Београд ће после 50 година добити метро – нагласио је заменик градоначелника.
Весић је истакао да су ова геолошка истраживања највећа која су икада рађена на територији Србије, што је и нормално када се има у виду величина пројекта.
– Све је спремно да почне посао века, чија реализација креће у новембру и Београђани ће прву линију метроа добити 2028, а другу 2030. године. У међувремену, наше предузеће „Београдски метро и воз” ради заједно са Заводом за вештачење катастар ризика, снимају се све зграде на траси метроа како би се знало у каквом су стању и какву технику треба да спроведемо када будемо радили сам метро – рекао је Весић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs