29.06.2021.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић обратио се данас учесницима Летње школе за транспорт – железницу, коју организују Транспортнa заједницa и Конрад Аденауер фондацијa. Том приликом Весић је истакао да је Београд изузетно занимљив за изучавање јавног превоза због чињенице да су инвестиције у јавни превоз и инфраструктуру у нашем граду тренутно међу највећим у Европи.
– Разлог за то је вишедеценијско занемаривање ове области и потребне инфраструктуре. Познато је да Београд ускоро почиње са радовима на изградњи метроа, који су били најављивани безмало 50 година. Први пут, метро је Београђанима обећан још 1971. године. Поред тога, почињемо са усавршавањем и завршетком система БГ воза, али и проширењем трамвајског система. Главни проблем јавног транспорта у Београду јесте чињеница да је наш основни подсистем аутобуски. Где год да је аутобуски систем основни, тешко да је могуће испоштовати зацртани ред вожње, јер све зависи од гужве у саобраћају. Не постоји град величине Београда у Европи у којем је аутобуски подсистем главни ослонац јавног превоза и транспорта. Нужно је да се град преоријентише на шински подсистем који је независтан и омогућава грађанима да се брзо превезу до жељене локације и због тога су Београду неопходни метро и БГ воз, као и ширење трамвајске мреже – рекао је Весић.
Он је нагласио да радови на изградњи метроа, односно изградња депоа на Макишком пољу почиње у новембру.
– Убрзано се ради на експропријацији и све ће бити спремно до новембра када ће почети радови. Одмах након тога почиње и изградња прве линије, која ће највећим делом бити под земљом, на неким местима чак и испод 40 метара. Овде, где се тренутно налазимо, на Дорћолу, метро ће бити на око 20 метара испод земље. Верујемо да ће до 2028. године бити завршена изградња прве линије метроа, која је дуга 21 километар и има 21 станицу. Истовремено, радиће се и на другој линији која треба да буде завршена до 2030. године. Друга линија почиње у Земуну, код Железничке станице, а завршаваће се у Миријеву. Дужина друге линије је нешто испод 21 километра и такође ће имати 21 станицу. Збирно, очекује нас изградња око 42 километра метроа, са 42 станице, а по окончању тог посла живот људи у нашем граду биће битно промењен – додао је Весић.
Према његовим речима, истовремено се ради на пројекту БГ воза, односно градске железнице која треба да омогући да се све приградске општине, изузев Гроцке, повежу са центром града брзом и ефикасном железничком везом.
– Тренутно постоје четири линије БГ воза, са 14 возова који саобраћају на сат времена. Примера ради, постоје три поласка за Младеновац дневно, за Лазаревац седам, али то није довољно уколико желимо да повежемо све приградске општине са централним деловима града. Када буду завршени нови, дупли колосеци према Младеновцу и Лазаревцу, када БГ воз буде ишао до Железничке станице у Земуну, као и према локацији на којој ће бити изграђен Национални стадион у Сурчину, односно према аеродрому, центру Сурчина и према Обреновцу, имаћемо воз на сваких десетак минута у саобраћајном „шпицу”, а на сваких 25 минута из приградских општина ка центру. То ће омогућити људима који живе у Младеновцу, Лазаревцу и осталим удаљенијим деловима града да раде у централним деловима Београда и обратно – рекао је заменик градоначелника.
Весић је навео да, осим свега наведеног, Београд ради на проширењу трамвајске мреже.
– У новембру би требало да буде усвојен план генералне регулације шинских система у Београду, према којем ће дужина трамвајске мреже у граду бити повећана за око 50 километара. Од станице у Пожешкој улици на Бановом брду, трамвајска мрежа ће бити проширена ка Цераку, а од Улице Јурија Гагарина према Бежанији. Такође, од Богословије трамвајска мрежа биће „спуштена” ка Ади Хуји, а потом преко новог моста на Дунаву који ће бити изграђен трамваји ће стизати и на леву обалу Дунава – истакао је Весић.
Према његовим речима, све наведено представља праву револуцију у јавном превозу у Београду.
– Радимо на куповини нових трамваја, а када 2030. године буду окончани радови на другој линији метроа, шински подсистем – метро, трамваји и БГ воз биће основа јавног превоза у нашем граду. Аутобуси ће само допуњавати овај подсистем и тада ћемо моћи да кажемо да је у Београду од Макишког поља до Миријева потребно нешто мање од 40 минута вожње, што је данас практично незамисливо. Од Вуковог споменика до центра Барајева путоваће се 47 минута, а до центра Лазаревца 63 минута. Данас је то незамисливо, али то је план Београда када је реч о развоју градске железнице и метроа. Због тога је Београд право место за овакву конференцију о јавном превозу и транспорту, јер је вредност свих инвестиција у ову област у Београду огромна. Прве две линије метроа вреде 4,4 милијарде евра, потребно улагање у ширење БГ воза износи 1,2 милијарде, а у ту суму није убројана свота потребна за изградњу треће линије метроа, за коју тренутно радимо „дизајн” заједно са компанијом „Ежис”. У овом тренутку, то су највеће инвестиције у јавни превоз у Европи – поручио је Весић.
Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек рекао је да је циљ Летње школе за транспорт – железницу повезивање младих стручњака у циљу побољшања квалитета и обима удела железничког саобраћаја у региону. Он је подсетио да је у региону, у последњих неколико деценија, 80 одсто улагања у путну инфраструктуру „отишло” на путеве док је железница била запостављена.
Норберт Бекман-Диркес, директор Конрад Аденауер фондације за Србију и Црну Гору, рекао је да су главни циљеви развој локалне и регионалне железнице. Он је подсетио на важност ове врсте транспорта и рекао да учесници Летње школе долазе из свих крајева Европе – Аустрије, Немачке, Белгије…
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs