28.09.2021.
Трудили смо се да у израду генералног урбанистичког плана укључимо много различитих професионалаца са великим искуством у области економије, архитектуре, саобраћаја и многих других, рекао је градски урбаниста Марко Стојчић гостујући на ТВ К1.
– У тај посао укључени су и факултети, а на изради плана ради више од 250 стручних људи. Читав посао је почео пре годину дана и тренутно смо у првој половини израде, што значи да је припремљен елаборат за рани јавни увид који ће бити оглашен у октобру. Након тога биће израђен нацрт, те следи јавни увид од месец дана током којег ће грађани моћи да дају своје примедбе – рекао је Стојчић.
Он је истакао да је договор свих учесника израде плана био да се политика остави по страни и да урбанистичко решење буде стратешко, за наредних двадесет година.
– Оно се неће видети првих десет година већ у периоду од десете до двадесете године и у периоду после 2041. године. ГУП обухвата све, развој Београда не само у грађевинском смислу већ утиче и на образовање, екологију, саобраћај, индустрију и друге области. Желимо да идемо у правцу Берлина који је довршен град и да инсистирамо на интелектуалним активностима које треба да постану главна услуга – казао је Стојчић.
Истовремено, указао је Стојчић, Београд не треба да буде град који ће негативно утицати на друге градове у Србији, у смислу исељавања из мањих градова и пресељења у Београд.
– У овом стратешком плану ми прихватамо да је постојала „дивља” градња и на нама је да покушамо да омогућимо тим људима да добију што боље услове живота. Нажалост, не можемо вратити време уназад, а када се људи једном уселе ствар је практично завршена. Имали смо три деценије нелегалне градње, данас инспекција ради свој посао и апелујем на људе да не граде бесправно – казао је Стојчић.
Стојчић је истакао да је живот насеља Београд на води показао да је он професионално-архитектонски и урбанистички разрешен.
– Београд на води је најуспелији архитектонско-урбанистички подухват, после изградње појединих блокова на Новом Београду 60-их и 70-их година 20. века, хтео то неко да призна или не – истакао је Стојчић.
Указао је да постоји дефицит стамбеног фонда за јефтинијим становима и најавио да они треба да буду надомешћени изградњом стамбеног блока у Макишком пољу. Када је реч о изградњи високих објеката, Стојчић је истакао да постоји јасно дефинисана зона у централној градској зони где она није могућа.
– Завод за заштиту споменика културе града Београда је урадио седам елабората о заштити културно-историјских целина, док се до краја године очекује још два. Чувамо културно наслеђе Београда, уређујемо фасаде, а настављамо и санацију Калемегдана – указао је Стојчић.
Најавио је реконструкцију Улице кнеза Милоша по угледу на париски Шанзелизе, која треба да добије једну саобраћајну траку више, односно три траке по смеру, дрворед и адекватан простор за пешаке.
Стојчић је навео да је према свим анализама и студијама најоптерећенији правац у главном граду Булевар војводе Мишића, због чега је врло јасно било куда треба да се креће прва линија метроа. Део Макишког поља планиран је за станоградњу, део за комерцијалне активности, а део за привредне активности, а како је појаснио Стојчић, власници су староседеоци. Дакле, на том простору градиће или садашњи власници парцела или они којима парцелу буду продали.
– Град ће изградити најзначајнију саобраћајницу која ће пролазити по средини, како би читав простор могао да се развија – навео је Стојчић.
Главни урбаниста је најавио да би ГУП требало да буде завршен наредне године и изнео оцену да озбиљан план није постојао, осим ГУП-а из 1972. године, који је спровођен до почетка осамдесетих. Након тога била је „огромна пукотина”, без праве стратегије, и сви су били или неспроводљиви или аматерски.
Метро је резултат огромног броја студија и сви релевантни европски стручњаци учествовали су у изради финалног документа, закључио је Стојчић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs