04.11.2021.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић састао се данас у Старом двору са амбасадором САД у Београду Ентонијем Годфријем како би разговарали о заједничким пројектима у српској престоници.
– Наш заједнички и најважнији пројекат је споменик Вудру Вилсону. Договорили смо се да следеће седмице буде организована прва седница одбора за подизање споменика на којој ћемо донети одлуку о расписивању међународног конкурса за споменик. Надам се да ћемо у наредних неколико месеци коначно и добити овај споменик – истакао је Весић.
Како је подсетио, од недавно и булевар у Београду носи назив Вудро Вилсон.
– Вудро Вилсон је можда и најзначајнији амерички председник за нас, који је много помагао Србију за време и након Првог светског рата и заслужује споменик у Београду – нагласио је Весић.
Према његовим речима, у наредних неколико месеци биће подигнута спомен-табла Едварду Рајану. Он је, додао је, амерички лекар који је током окупације Аустоугарске 1915. године у једном тренутку био готово једини лекар у Београду и заједно са америчким медицинским сестрама и другим лекарима лечио наше људе, нарочито током епидемије пегавог тифуса.
– Неке од тих сестара су умрле, а он је и сам био заражен. Две године је успевао да организује здравствену заштиту у Београду и Београђани су га веома волели. Касније када је Америка ушла у рат он је напустио Београд, па се заједно са српском војском, која је пробила Солунски фронт 1918. године, вратио у Београд. Тако да ћемо подићи таблу у знак сећања на Едварда Рајана и медицинске сестре које су помагале и биле у Београду – рекао је Весић и додао да је то још један доказ заједничког пријатељства и заједничке историје.
Весић је истакао да је са америчким амбасадором разговарао и о односима Београда са Чикагом и другим америчким градовима, као и о томе шта додатно може да се учини како би се појачала сарадња. Било је речи и о америчкој школи у Београду и другим отвореним питањима.
Састанку су присуствовали и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић и народни посланик Владимир Маринковић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs