08.11.2021.
Одборници Скупштине града Београда усвојили су данас План генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система. Заменик градоначелника Горан Весић истакао је да је данас најважнији дан у текућем мандату актуелне градске власти јер је ово последњи документ који је неопходан за почетак градње метроа.
Весић је одборницима поручио да би требало да буду поносни што су, како је рекао, део генерације која ће започети реализацију овог пројекта.
– Пре више од 50 година Бранко Пешић је Београђанима обећао изградњу метроа и због тога је почетак изградње метроа велика победа за Београђане. Изградњом метроа Београд ће стати у ред великих европских градова који имају овај вид градског превоза. Изградња београдског метроа почеће 22. новембра, када се креће са насипањем Макишког поља са 1,4 милиона кубика земље на парцели величине 72 хектара. У фебруару следеће године потписује се уговор о изградњи депоа, а у марту наредне године уговор о изградњи нешто више од седам километара приступних саобраћајница са комплетном инфраструктуром. У јулу наредне године потписујемо уговор о изградњи прве линије метроа и за годину дана почеће копање прве линије. Потребно је око годину дана да се изради машина „кртица“, којом ће бити копано око нешто више од 11 километара трасе прве линије – рекао је Весић.
Према његовим речима, у мају 2023. године почеће изградња саобраћајница, док у новембру исте године почиње бушење тунела.
– У септембру 2023. године почиње изградња метро станица, којих има 22 на првој линији која би требало да буде завршена 2028. године, а друга 2030. године. Изградња друге линије ће бити лакша, јер ћемо имати „кртицу”, а радиће се мањи депо на Бежанијској коси. Сваку метро станицу дизајнираће домаће архитекте и већ је расписан конкурс за 16 или 17 станица. Свака станица биће другачија и „говориће” о делу града где се налази. На тај начин ћемо дати подршку домаћин стручњацима да учествују у изградњи београдског метроа. План генералне регулације шинских система у Београду је јединствен будући да предвиђа да овај вид транспорта до 2030. године постане доминантан у Београду – додао је Весић.
Весић је истакао да ће БГ воз бити проширен на 223 километара са 76 станица и са 500 полазака дневно, наспрам садашњих 104 поласка.
– То значи да ћемо изградити нове пруге БГ воза до Сурчина и Обреновца. Становници Сурчина, Обреновца, Лазаревца, Младеновца, Сопота и Барајева имаће градску железницу на 10 до 15 минута „у шпицу” и на 45 минута „ван шпица”. Трамвајска мрежа прошириће се за 42,6 километара и доминантни систем превоза 2030. године биће шински систем, који је независтан, има висок капацитет и не зависи од гужви. Београд неће имати ниједно возило на фосилна горива, већ на природни гас или електричну енергију, а са решавањем саобраћајних проблема биће решени и еколошки – рекао је Весић.
Он је истакао да су трасе метроа последица петогодишњег рада наших и међународних стручњака.
– Рађено је мерење саобраћаја, модел јавног превоза, мастер план саобраћаја, а учествовали су Саобраћајни факултет, Урбанистички завод, Ежис, британска компанија WSP. Утврђено је да код „Сајма” имамо 9.000 путника у вршном часу, у Деспота Стефана 4.800, у Вишњичкој улици 3.600, код Вуковог споменика 2.600, а код Правног факултета 1.900 путника. Булеваром војводе Мишића и Савском прође 1.200 аутобуса дневно и то је саобраћајно најоптерећенији правац – рекао је Весић.
Он је, одговарајући на примедбе да метро неће ићи испод Клиничког центра, рекао да су стручњаци били сагласни да због осетљивости медицинских инструмената и вибрација траса метроа не треба да иде испод Клиничког центра.
– Метро станица „Мостар” је удаљена 400 метара од Клиничког центра, а у дворишту центра се прави подземни улаз где ће бити подвожњак са покретном траком који ће водити право на метро станицу. Они који нападају овај пројекат не могу да опросте председнику Вучићу што гради овај метро јер је то доказ њиховог незнања и неспособности – казао је он.
Весић је нагласио да живимо у временима када се остварују пројекти који су пре тога чекали деценијама.
– Све што радимо су пројекти које су паметни људи смислили пре две, три или четири деценије уназад. Пешачке зоне, спуштање Београда на реке, станица „Прокоп”, метро. Остаћемо запамћени као генерација током које се Београд инфраструктурно развио више него вековима уназад – нагласио је Весић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs