25.11.2021.
Поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама, данас је у Кући краља Петра на Сењаку одржана трибина ,,Утицај пандемије на насиље над женама у Србији”. Трибину је организовао Секретаријат за социјалну заштиту у сарадњи са Удружењем ,,Амикус” и Адриа-медија групом.
Градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић је истакла да, када је у питању пандемија, бројке за 2021. и 2020. годину говоре да није било повећаног насиља у породици.
– Иако се у јавности говорило да је дошло до пораста насиља у породици када је у питању пандемија, иако се то и очекивало, нама бројке за 2021. и оне које се односе на 2020. годину показују да није било повећаног насиља у породици или бар није било више пријављених случајева. У првих десет месеци ове године, у Центру за социјални рад је евидентирано 3.718 нових пријава за насиље. Укупан број на евиденцији жртава насиља у породици у Центру за социјални рад је 12.232, од тога су 5.673 одрасле особе, 4.301 дете, старих особа је 1.126 и 1.132 младе особе. Ако говоримо о жртвама родно заснованог насиља, то је 60 одсто од овог броја – истакла је Станисављевићева.
На иницијативу Савета за родну равноправност, истакла је она, прошле године покренут је програм преко Центра за социјални рад под називом „Оснаживање жена против насиља у породици”.
– Тај програм је био намењен женама које су хтеле да се оснаже у препознавању насиље, јер насиље не мора бити само физичко већ и емотивно и исказује се у различитим облицима. Скоро 30 жена је прошло кроз ту обуку у два циклуса и сада је у току нови циклус. Већ пуних седам година ради се програм са починиоцима насиља и више од 300 мушкараца је прошло овај програм чији је циљ да починиоци постану свесни поступака које су урадили – навела је Станисављевићева.
Она је истакла да је посебно важно то што су у условима пандемије пружене на прави начин помоћ и подршка женама које су биле жртве насиља.
– Оно на шта смо посебно поносни јесте то што су врата Сигурне куће у Београду била отворена за жене жртве насиља у породици – закључила је Наташа Станисављевић.
Секретарка за социјалну заштиту је посебно је захвалила центрима за социјални рад и стручним радницима који су у условима пандемије дежурали 24 часа и омогућили да жене буду смештене. Такође је захвалила и Институту „Батут” и Градском институту за јавно здравље на помоћи и сарадњи. Што се вакцина тиче, оне су биле обезбеђене свим штићеницама центра.
Министарка заштите животне средине и председница Савета за родну равноправност Града Београда Ирена Вујовић је рекла да је данас важно скренути пажњу на оно што се догађа свуда око нас. Савет се залаже за нулту толеранцију на насиље, навела је она и додала је да има помака када је реч о економском оснаживању жена.
– Са друштвено одговорним компанијама радимо на томе да запосле жене из Сигурне куће. Истакла бих да нисмо још увек много тога урадили када говоримо о насиљу над женама. Свакодневно смо сведоци насиља и сви заједно морамо да радимо много више. Важно је да и даље додатно радимо на њиховом економском оснаживању – истакла је Ирена Вујовић и додала да је Савет формиран 2015. године.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подсетила је да је питање родне равноправности фундаментално и да представља темеље једне демократске државе.
– Србија је и пре пандемије урадила много на усклађивању са највишим акцијама и документима у борби против родно иницираног насиља. Ни током пандемије нисмо ниједног тренутка стали са усвајањем и унапређивањем законодавног оквира у овој области – рекла је Јоксимовићева.
Она је додала да је економско осамостаљивање жена важно и изнела податак да данас у Србији има 31 одсто малих и средњих предузећа чији су власници жене.
Директорка Института „Батут” Верица Јовановић нагласила је да здравствени систем има веома важну одлуку у евиденцији насиља кроз медицинску документацију.
– Сарадња на локалном нивоу је кључна. Посебно је важно да се повреде изазване насиљем могу евидентирати и код изабраног лекара – рекла је Верица Јовановић.
Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић је рекла да је пандемија много утицала на ситуацију са насиљем у породици, те да прошле године није повећан број позива овој установи.
– Нисмо имали повећан број жена које су тражиле нашу помоћ, а телефон Сигурне куће доступан је 24 сата. Позиве које смо имали односили су се на разна питања у вези са здрављем, а не насиљем. Међутим независно од овога прошле године убијене су 24 жене, што показује да се насиље дешавало, али нажалост није било пријављивано на начин на који смо ми очекивали. У овој години број насиља, насилника и пријављеног насиља се повећавао, а већи број жена је тражио смештај у сигурним кућама у односу на претходну годину – нагласила је Весна Станојевић.
Према њеним речима, прошле године ниједна жртва се није вратила насилнику, док се у 2019. девет одсто жена вратило својим кућама.
– Кориснице Сигурне куће су млађе жене, а имамо и бебе. Што се тиче вируса корона, ситуација је под контролом и примењују се све епидемиолошке мере – казала је она и додала да Сигурна кућа постоји 21 годину и да је за то време три објекта користило 3.535 жена и 2.714 деце.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs