19.04.2021.
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу свечано је данас откривен на скверу између улица Гундулићев венац, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара деспота Стефана у оквиру манифестације „Дани Београда”. Споменик су открили заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине града Никола Никодијевић, министар спољних послова Никола Селаковић и председник општине Стари град Радослав Марјановић.
Откривању споменика присуствовали су и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, главни урбаниста Марко Стојчић, секретар за културу Иван Карл, секретар за комуналне и стамбене послове Никола Ковачевић и директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић.
Весић је рекао да подизање споменика деспоту Стефану Лазаревићу враћа српски средњи век у колективно памћење нашег народа и да се поново не стидимо своје историје.
– Српски средњи век је један од наших најзначајнијих и најблиставијих тренутака које смо имали у историји. Ми, нажалост, немамо ниједног српског средњовековног владара на новчаници и понашали смо се до скоро као да српски средњи век није постојао. То је ове године прекинуто подизањем споменика Стефану Немањи, а данас и деспоту Стефану Лазаревићу. Данас имамо десетине градова у Србији који желе да подигну споменик некоме од Немањића, онима који су заслужни за њихове градове – истакао је Весић.
Према његовим речима, српски средњи век је један од наших најзначајнијих и најблиставијих тренутака које смо имали у историји.
– Подизање ових споменика значи коначно победу српске политике у Београду и данас славимо дан када је Београд поново постао српски град после више векова ропства и борбе за слободу. Као што је Београд 1867. године постао српски град, данас подизањем споменика деспоту Стефану Лазаревићу, који је Београд још почетком 15. века прогласио српском престоницом, славимо и српски средњи век – нагласио је Весић.
Он је најавио подизање још неколико споменика – краљу Александру, Бранку Пешићу, Дијани Будисављевић, Јовану Јовановићу Змају, Милошу Црњанском, Васку Попи, Меши Селимовићу.
– То коме све подижемо споменике јасно говори колико смо мало водили рачуна о нашој историји. Има примедаба на подизање овог споменика, неке су естетске природе јер свако има право на своје гледање уметничког дела. Овај споменик је извајао наш најбољи вајар Светомир Арсић Бaсара, а споменик је коштао 18,230 милиона динара, од чега око 3,230 милиона износи хонорар који је дат вајару и око 15 милиона само вајање споменика. Поређења ради, спомeник Бориславу Пекићу на Цветном тргу коштао је око 20 милиона динара. То говори о томе да нам је важна култура сећања, те да се наш град развија – рекао је Весић и захвалио свима који су учествовали у подизању споменика, као и онима који су подржали да деспот Стефан Лазаревић добије споменик.
Он је подсетио да је овај српски владар толико значајан да има две улице у Београду, Улицу високог Стевана и Булевар деспота Стефана Лазаревића.
– Мало је споменика и подсећања на то како можемо да му се одужимо за све што је урадио за Србију и Београд, а очекујем да ће бити подигнути споменици и у другим градовима, јер је задужио читаву Србију, а највише Београд – закључио је Весић.
Министар спољних послова Никола Селаковић истакао је да је данашњи дан празник за Београд, али и да је пре 154 године наша престоница постала слободан град. Он је подсетио да је деспот Стефан Лазаревић био велики ратник, витез, државник и поклоник уметности.
– Деспот Стефан је од пограничне угарске вароши направио капију Балкана. Његов биограф Константин Филозоф поредио је деспотов Београд са Јерусалимом. Србија је тада била највећи појединачни произвођач сребра у Европи, које је тада било главно платежно средство – истакао је Селаковић.
Упоредио је изглед овог сквера из претходног периода и данас. Такође, навео је да је ово место до пре неколико дана било ругло, а данас сквер који обасјава овај део града.
– Надам се да ћемо бити у прилици да сваки део нашег града улепшамо подизањем споменика онима који су своје животе посветили Србији. После разговора са људима из иностранства, који су периодично долазили у Београд, схватио сам колико је у претходном периоду наш град напредовао и кренуо да се мења набоље– закључио је Селаковић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs