24.10.2021.
Град Београд са 170.000 хектара обрадивог земљишта има изузетно велике пољопривредне потенцијале и у тај ресурс морамо константно улагати како бисмо помогли људима који се баве овом граном привреде, а у исто време додатно развијати еколошке концепте здраве исхране и еко-туризма, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић гостујући у емисији „Плодови“ на ТВ Прва.
Радојичић је подсетио да је недавно имао прилику да обиђе пољопривредно газдинство породице Табаковић у Великој Моштаници, у оквиру акције „Градоначелник у вашем дому, вама на услузи“.
– Моји домаћини се осим класичном пољопривредом баве и израдом пластеника, за које су уверени да су квалитетнији од већине на тржишту. Табаковићи имају 55 ари земљишта под пластеницима, а сваке године технолошки унапређују своју производњу. Сваке године произведу 500.000 главица зелене салате, а циљ им је да достигну двоструко већу бројку. Имају тржиште и шта год да произведу не постоји проблем са пласманом робе. У њиховом пословању постоји јасан концепт, а разговарали смо и на тему свега онога што би Град могао да учини да њихов живот и пословање учини квалитетнијим и лакшим. Примера ради, део пута који користе раније је реконструисан, али је потребно урадити додатну санацију, што намеравамо да спроведемо у дело. Породица Табаковић је 2018. године добила Награду града Београда за успехе које је остварила у области пољопривреде, па се може рећи да је Град већ препознао квалитет посла који обављају – рекао је Радојичић.
Он је истакао да је Град Београд ове године за развој пољопривреде обезбедио 180 милиона динара у облику субвенција преко Секретаријата за привреду, од чега је 30 милиона намењено пчеларству, 100 милиона за набавку механизације, 10 милиона за сточарство, а 30 за повртарство и воћарство.
– Износ који Град обезбеђује за ову намену се константно повећава од 2012. године. Пре неколико недеља обишао сам и једно успеђно пољопривредно газдинство у општини Сурчин. Ова породица током претходних ратова избегла са својих огњишта и дом пронашла у нашем граду. Њихов пример нам показује колико људи својим радом могу да постигну и дају допринос целокупном развоју локалне заједнице. Посебно је важно стимулисати младе људе да се баве пољопривредом.У питању су веома вредни и посвећени људи који живе од резултата свог рада – нагласио је градоначелник.
Радојичић је подсетио да Београд заузима површину од 320.000 хектара, од чега је 170.000 хектара обрадиво земљиште.
– У нашем граду је регистровано 30.000 домаћинстава која се баве пољопривредом. У питању је огроман ресурс који би требало развијати и у који би требало улагати. У данашње време, када је концепт здраве исхране и екологије јако важан, као и еколошки туризам, јасно је да морамо водити рачуна о сваком детаљу приликом планова за даљи напредак у тим областима. Концепт здраве хране, еколошког туризма и етно-домаћинстава не може себи да приушти много светских градова и Београд ће наставити да развија те области – поручио је Радојичић.
Градоначелник је додао да у Београду доста младих жели да се бави пољопривредом као и да ће Град наставити да им помаже.
-Приликом конкурса се води рачуна о томе и млади пољопривредници често имају предност. Град Београд води рачуна и о едукацији, па постоји читав низ едукативних радионица и других начина информисања људи о свему значајном за покретање породичног бизниса, али и пласирања производа и увођења иновација у производњу. Постоји и „smart city“ концепт развоја пољопривреде, са низом дигиталних и „паметних“ решења у овој привредној грани. Примера ради, Израел је веома добро развио тај концепт. Млади људи лакше прихватају концепт дигиталних решења у развоју пољопривредне производње, а Град и држава који дају подршку таквом начину пословања повећавају шансу да задрже људе у пољопривреди. Све то свакако мора да буде праћено адекватним развојем инфраструктуре, како би људи не само остајали, већ се и враћали у домовину – рекао је градоначелник.
Радојичић је истакао да често обилази суграђане јер на терену чује све о њиховим проблемима и потребама.
– На тај начин остајем информисан о свему што је битно за суграђане. Често желе да знају на који начин могу да конкуришу за субвенције око набавке механизације, али и унапређења пољопривредне производње уопште. Занима их како лакше да дођу до помоћи око противградних мрежа, система за наводњавање, едукације, али и како најлакше доћи до излагачког места на међународним пољопривредним сајмовима. Више од 1.700 људи је конкурисало на градским конкурсима који су везани за пољопривреду – рекао је Радојичић.
Према његовим речима, правилан развој града је од велике важности и нема алтернативу.
– Имамо велики замах у грађевинској индустрији, на шта смо веома поносни, а велико задовољство представља чињеница да је Београд инвестициони центар овог дела Европе. Страни инвеститори желе да улажу, видимо да се у свим деловима Београда гради. Квалитет живота мора да буде исти за све грашђане, билод а они живе у централним или рубним градскимопштинама.. Пољопривредом се највише баве становници рубних општина – Лазаревца, Младеновца или Гроцке, али и неке централне градске општине се могу похвалити пољопривредном производњом, попут Палилуле или Вождовца. Београд је један од ретких градова који на својој територији има површине са засађеним виноградима, на шта смо посебно поносни. Морамо додатно развијати пољопривредне потенцијале града и водити рачуна да не нарушимо баланс између урбаног развоја и очувања зелених површина.
Пољопривреда је област у коју морамо улагати, морамо поштовати сваког суграђанина који се бави овим послом, јер је то наша највећа снага – поручио је Радојичић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs