22.11.2021.
Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда на данашњој седници усвојила је иницијативу Александра Вучића, у својству грађанина, да се лева обала реке Саве од Бранковог моста до моста Газела назове Обалом јасеновачких жртава.
Вучић је у иницијативи нагласио колико је важно да памтимо и штитимо успомену на наше страдалнике из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу.
„Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, који је функционисао у оквиру Независне Државе Хрватске, представља најстрашнији симбол страдања припадника српског, јеврејског, ромског, као и других народа током трајања Другог светског рата на подручју Југославије. Осећајући људску потребу да током ове тужне 80. годишњице успостављања тог најстрашнијег губилишта на некадашњим југословенским просторима и једног од најужаснијих на свеукупним европским просторима током Другог светског рата у својству грађанина Републике Србије допринесем очувању сећања на њихову невину жртву, а након обављених консултација са стручњацима Музеја жртава геноцида упућујем званичан предлог да се лева обала реке Саве, на потезу од моста Газела па све до Бранковог моста, назове Обалом јасеновачких жртава. То је најмање што можемо учинити како бисмо очували достајствено сећање на жртве геноцида почињеног над српским народом, као и на жртве Холокауста и Самударипена”, део је иницијативе Александра Вучића.
Чланови Комисије усвојили су иницијативе Горана Весића, поднете у својству грађанина, да се у Београду именују улице по принцези Оливери, кнезу Павлу Карађорђевићу, цару Јустинијану Првом и цару Ираклију.
„Сагледавши присутност ревизионистичких тенденција у политици, као и у националном, али и глобалном културлошком простору, сматрам да је сада више него икада неопходно баштинити свест о животу и делу историјских личности нашег народа. Кнез Павле Карађорђевић је у једном од најкомплекснијих и најмрачнијих геоплотичких периода савремене историје стремио да нађе солуцију за државно-рушилачке процесе у Краљевини Југославији, као и да по сваку цену спречи четврто, а нажалост не и последње ратно страдање нашег народа у 20. веку. Када је реч о принцези Оливери Лазаревић, имајући у виду малу свест и знање о периоду наше историје непосредно након Косовског боја, сматрам да она и њен живот, који је представљао симбол вољног пожртвовања, промишљености и патње нашег народа, завређује присуство у нашем савременом друштву”, део је иницијатива Горана Весића.
Он је додао у иницијативама и значај именовања улица по великим царевима свог доба, цару Јустинијану Првом и цару Ираклију.
„Сагледан у контексту друштвено-историјских прилика у средњем веку, цар Јустинијан Први представља једну од најзначајних историјских личности. Поред изузетно значајне улоге коју је имао као цар и војни заповедник, сматра се једним од највећих кодификатора целокупног римског права, а за време његове владавине дошло је до процвата византијске културе. С друге стране, цар Ираклије, као владар рановизантијске епохе, сматра се једним од најзанимљивијих владара Источног римског царства, а његов значај за досељавање Словена на простор Балкана круцијалним”, стоји у иницијативама Горана Весића.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативе Андрее Радуловић, поднете у својству грађанке, да улице у нашој престоници добију прва жена дипломирана ветеринарка Јелка Бојкић Макавејев, затим прва српска приповедачица и романсијерка Драгиња Гавриловић, као и српска књижевница, ликовна уметница и педагошкиња Косара Цветковић.
„Неизмерна снага и воља жена Србије и шире у 19. и 20. веку да се издигну изнад свакодневне ситуације и наметања „прописаног” начина живота за жене су основ да се њихово име забележи и трајно сачува од заборава. Јелка Бојкић Макавејев, Косара Цветковић и Драгиња Гавриловић су само неке од жена које су својим знањем, умећем, хуманитарним радом, залагањем допринеле бољем развоју друштва у свим сегментима и због тога је потребно уздигнути их и захвалити им за свако опште добро чији су део биле”, навела је Андреа Радуловић у иницијативи.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Центра за развој Шајкашке да се именује улица по вожду Ђорђу Стратимировићу, команданту српске војске 1848. године, затим иницијативу Ирене Арсић да се именују улице по знаменитим дубровачким Србима Ивану Стојановићу и Никши Градију, као и иницијативу градоначелника Београда Зорана Радојичића да се именује улица по Владети Јеротићу, српском неуропсихијатру, психотерапуету, филозофу, књижевнику и академику Српске академије наука и уметности, добитнику бројних признања и награда.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs