21.11.2021.
Током прошле године у Србији је у саобраћајним незгодама страдало 492 лица. Ти људи су изгубили живот, а није тако морало да буде, рекао је данас заменик градоначелника Горан Весић на конференцији у Старом двору поводом Светског дана сећања на жртве саобраћајних незгода.
– Велик број тих живота био би сачуван да су учесници саобраћајних несрећа водили више рачуна током вожње, али и да смо их као друштво на време образовали о важности сваког безбедносног аспекта вожње. Саобраћајне несреће могу да се догоде свакоме, па и онима који ништа нису скривали у саобраћају. Статистика каже да Београд није на првом месту по броју погинулих у саобраћајним несрећама иако би по броју становника то било логично. То значи да се у Београду, ипак, радило на превенцији и да се водило рачуна о томе. Ипак, много је и сваки изгубљени живот и докле год буде жртава, мораћемо да радимо на превенцији. Пре осам година смо покренули пројекат рада на превенцији у школама којим је до сада обухваћено 250 ових објеката. У близини школа, које су биле познате као „црне саобраћајне тачке”, постављани су „лежећи полицајци” и ограде како деца не би истрчавала на коловоз, док су на појединим местима изграђени и подвожњаци. Резултат тога је прилично мали број деце у саобраћајним незгодама. Чак смо пре неколико година имали ситуацију да ниједно дете није страдало у саобраћајним несрећама у току календарске године – рекао је Весић.
Према његовим речима, свака реконструкција улице представља одређену врсту превенције.
– После реконструкције улице су квалитетније и то је један од фактора који ће допринети смањењу броја несрећа. Град Београд има других проблема међу којим је, пре свега, брза вожња. Тај проблем ћемо морати да решавамо оштријом казненом политиком, на чему ће Град Београд инсистирати. Брза вожња се дешава чак и у мирним приградским деловима града где се налазе искључиво породичне куће. Морамо још много да радимо, јер 492 изгубљена живота је заиста много. Саобраћајна несрећа може да се догоди свакоме и да свачији живот промени – нагласио је Весић.
Он је додао да као друштво морамо имати нулту толеранцију према бахатој вожњи.
– Исто важи и за вожњу под дејством алкохола и свако друго понашање у саобраћају које угрожава друге. Уколико заједнички будемо радили на превенцији, доћи ћемо у ситуацију да додатно смањимо број жртава у саобраћајним несрећама. Посебно морамо водити рачуна о младима, који са недовољно искуства седају за волан. Појавила се идеја, коју ћу подржати у име Града Београда, да млади возачи не могу да возе аутомобиле велике кубикаже, односно да постоји посебна старосна граница за велику кубикажу аутомобила јер је и то један од разлога због којих се догађају саобраћајне несреће. Постоје земље у Европи где су таква правила на снази – истакао је заменик градоначелника.
Весић је рекао да је данашњи дан важан како бисмо се сетили свих жртава саобраћајних несрећа.
– Када причамо о жртвама, у ствари говоримо о животу. Драго ми је да је данас са нама и Деа Ђурђевић, која је доживела саобраћајну несрећу тако што је само стајала на тротоару. Данас видимо колика је њена жеља за животом и колико је њена борба важан пример. Морамо помоћи свима који су преживели саобраћајне несреће и помоћи им да се што пре врате нормалном животу – рекао је Весић.
Он је истакао да је Град упутио предлоге за одређене измене Закона о безбедности саобраћаја.
– Једна од првих ствари јесте питање електричних тротинета. Као што је познато, електрични тротинети формално-правно не постоје, али у свакодневном животу их и те како виђамо. Град инсистира да коришћење електричних тротинета буде законски уређено, као што је то случај са бициклима. Парадоксално је да вам је за бицикл потребна заштитна опрема, а за тротинет, који се креће много брже, није потребно ништа. Друга ствар коју смо тражили јесте увођење пешачко-бициклистичких улица. У питању су мале улице где приоритет имају пешаци и бициклисти, док се аутомобили могу кретати брзином од 10 до 20 километара на сат. Имамо пилот пројекат и чим закон буде измењен, имаћемо неколико таквих улица у граду. Такође, инсистирамо да бициклистима у неком периоду дана буде дозвољено да користе жуте траке. Нажалост, наши возачи још увек немају довољно искуства са бициклистима и мотоциклистима. Такође, казнена политика мора да буде строжиј. Неко ко за собом има низ прекршаја којима је угрозио животе других, не би смео поново лако да дође до возачке дозволе – закључио је Весић.
Град Београд је у последње време урадио доста ствари које су утицале на побољшање безбедности у главном граду, оценио је Недељко Муњас, начелник Управе саобраћајне полиције за Београд.
– Реконструкција саобраћајница, стварање пешачких зона и њихова заштита нарочито су допринели безбедности првенствено пешака јер су анализе показале да је то био горући проблем. Учешће пешака у незгодама с најтежим последицама било је између 45 и 50 одсто. Због тога ће и у наредном периоду приоритет бити брига о овој најризичнијој категорији учесника у саобраћају – рекао је Муњас.
Прошле године на територији Београда била су 92 смртна случаја, што је мањи број у односу на, примера ради, деведесете године, када је било и до 350 мртвих. Ове године, до данашњег дана, забележено је седамдесет смртних случајева, прецизирао је Муњас.
Директор Агенције за безбедност саобраћаја Душко Пешић захвалио је Граду на организацији оваквог догађаја, јер пружа пример осталим локалним самоуправама о томе колико је важно указивати на ову тематику. Постоји тренд опадања броја погинулих у читавој Србији, али је важно да се угледамо на земље попут Норвешке где је просек двадесет страдалих на милион становника, што је знатно испод европског просека.
– Проблем страдања у саобраћајним незгодама је глобални проблем, не само појединца или државе. Свет се сусреће с великим и страшним последицама саобраћајних незгода и на различите начине покушава да да одговоре. Године 2010. у свету је било 1,3 милиона погинулих, а циљ свих донетих резолуција и глобалних активности био је да се за почетак заустави тај раст – истакао је Пешић.
Он је навео и да је овај дан прилика да укажемо на број и последице саобраћајних незгода, на бол и патњу породица, на жртве, али и прилика да се препознају нове могуће мере и нове активности. Подсетио је и да Србија од 2007. обележава овај дан.
Жртва саобраћајне незгоде новинарка Деа Ђурђевић захвалила је на позиву и подршци.
– Тешко је када чујемо да једна жртва не преживи саобраћајну незгоду, а камоли 492, колико их је било прошле године у Србији. Знам шта значи бити статистика и како је породицама жртава. Важно је да знамо ко је крив, јер онда можемо да упутимо том делу друштва апел да се више не понаша тако. Једнако су важне и жртве саобраћајних незгода које су их преживеле јер ви и ваша породица имате другачији квалитет живота и другачије га посматрате. Зато је ово дан и за породице и за пријатеље жртава саобраћајних незгода – казала је Деа Ђурђевић, указујући на то да је имала срећу да настави живот, мада увек остаје отворено питање ко ће имати ту срећу.
Она, као особа са инвалидитетом, којих има око седамсто хиљада у Србији, указала је на важност борбе, едукације и промене читавог друштва по овом питању. Саобраћај није само начин за долазак од тачке А до тачке Б нити вам у сусрет долази само аутомобил – то је човек с породицом, што у журби често заборављамо, навела је Деа.
Секретар за саобраћај Душан Рафаиловић је у име овог секретаријата и Савета за безбедност саобраћаја захвалио свим учесницима данашње конференције.
– Нећу говорити о бројкама, јер докле год имамо иједног погинулог у саобраћајним несрећама, наш посао није готов. Смањење броја жртава у саобраћајним незгодама на територији Београда је резултат преданог залагања свих људи који раде на превенцији и решавању овог проблема. Од 2012. године промењена је политика Секретаријата за саобраћај којем је безбедност апсолутно приоритет. Активности свих запослених у области саобраћаја директно утичу на смањење броја жртава у саобраћајним незгодама – рекао је Рафаиловић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs