23.03.2021.
Град Београд ушао је у финале такмичења за награду Европске недеље мобилности за коју је аплицирао током 2020. године у категорији „Најбољи план одрживе урбане мобилности”, а резултати такмичења биће познати 19. априла. Према речима жирија, приступ Београда одрживом планирању мобилности пружа јасну стратегију за постизање заједничке, интегрисане и инклузивне мобилности, заједно са детаљним и амбициозним циљевима које треба постићи.
– У оквиру важеће Стратегије развоја донели смо одлуку да се изради план одрживе урбане мобилности, који је сада препознат и од Европске комисије. Kонцепт урбане мобилности постављен је као један од стратешких циљева развоја. Тада је успостављена зелена хијерархија у кретању, што значи да су на првом месту пешаци, затим бициклисти, на трећем месту је јавни градски превоз, а на последњем приватни аутомобили – рекао је градоначелник и додао да користи прилику да похвали експертски тим и радну групу Града Београда која је радила на овом документу. Наиме, захваљујући овом плану Београд је раме уз раме са Греноблом, који је изабран за „зелену престоницу Европе 2022. године”, и са Билбаом који је познат по посвећености модерним и еколошким видовима транспорта, те овим планом доказује да тежи тим циљевима.
План одрживе урбане мобилности је интегрисан у Акциони план за зелени град који Град Београд ради заједно са Европском банком за обнову и развој. Амбициозно постављени планови сада су реалистичнији јер је омогућена финансијска подршка за њихову имплементацију.
– Тренутно у Београду постоји око 100 километара бициклистичких стаза, а према Плану одрживе урбане мобилности наш циљ је да до 2030. године изградимо укупно 400 километара. У току пандемије, све више људи се окренуло пешачењу и бициклизму јер је то вид превоза у којем немамо контакт са другим људима и стога су мање шансе за заражавање. Осим позитивног утицаја на квалитет ваздуха, пешачење и бициклизам утичу позитивно и на здравље људи, како са аспекта вируса корона тако и када су у питању болести као што су дијабетес или кардиоваскуларне болести. Као лекару, веома ми је значајан концепт урбане мобилности – објаснио је Радојичић.
Како је истакао, циљ овог плана је да 25 одсто кретања у граду буде пешачење, да се бициклистички превоз са тренутних један повећа на четири одсто, да јавни градски превоз чини 48 одсто кретања, а да се смањи употреба аутомобила са 24,3 на за 20 одсто у целокупној модалној расподели кретања.
– Са друштвене тачке гледишта, транспорт је одржив онда када је приступачан, када постоји могућност за алтернативни вид превоза, када постоји боља повезаност јавног превоза, када постоји инфраструктура за превоз бициклом или за кретање пешака, а све у циљу смањења саобраћајних гужви и веће заштите људи и животне средине – закључио је градоначелник.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs