06.08.2021.
Београд је све лепши, све више се гради и развој града је све интензивнији, истакао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић гостујући на ТВ Хепи.
– Када говоримо о улагањима наше земље у здравствени систем, најупечатљивији пример је нови Клинички центар Србије, поготово ако се има у виду колико дуго смо га чекали. Приликом обиласка ове институције са председником Вучићем, сада после 50 година види се да постоји озбиљна власт која завршава тај пројекат. Многи студенти медицине, који су гледали тај објекат 70-их и 80-тих година, сањали су да једног дана почну да раде у њему, а ево тек данас нове генерације студената медицине ће имати ту шансу – истакао је Радојичић, додавши да се упоредо са великим инфраструктурним објектима раде и они мањи, у којима суграђани могу да остваре сва права из области примарне здравствене заштите.
Градоначелник Радојичић је подсетио да се упоредо са изградњом Клиничког центра Србије разрешава питање паркинга и организације саобраћаја унутар круга болнице.
– Министарство здравља Србије је имало јаку иницијативу када је реч о овом питању, а с друге стране, Град Београд ради дугорочни план у вези са регулацијом организације овог простора тако да ћемо овим планирањем разрешити саобраћајне гужве у том делу града. Наравно, када говоримо о здравству, постоји велики број и других актуелних пројеката јер међу којима је и изградња нове дечје болнице „Тиршова 2”. Овај пројекат је изузетно важан јер више од 300 деце годишње оболи од малигних болести и та деца морају да имају апсолутно најбоље услове за лечење. Као одговорно друштво, морамо водити рачуна о болесним људима како у примарној здравственој заштити тако и тамо где се захтева високософистицирана опрема, а то су клинички центри – рекао је градоначелник Београда.
Говорећи о развоју града, Радојичић је истакао да је веома важан оптимизам његових суграђана који треба да негују сви грађани Србије. Један од начина да се такво расположење задржи су и градски фестивали попут „Бир феста”, који ће се ускоро одржати.
– А када говоримо о сезони фестивала, ту неизоставно долазимо и до теме вакцинације. У Београду је јуче вакцинисано нешто више од 1.500 људи и то је број испод којег не би требало да се иде. Дакле, апелујем на суграђане да наставе да се вакцинишу. Такође, требало би радити и на томе да се сагледају мотиви оних грађана који не желе да се вакцинишу, а врло често је тај мотив неоправдани страх будући да нема података о било каквим негативним ефектима вакцина. Да их је било, нико после годину и по дана трајања пандемије не би могао да их сакрије, а с друге стране, има и оних који мисле да инфекција вирусом корона њима не би могла да се деси, што је такође заблуда која може довести до врло тешких форми болести. Дакле, фестивали ће се одржавати, али уз контролу људи да ли су вакцинисани или тестирани, како не би довели себе или друге у ризик од заражавања. Фестивал „Егзит” у Новом Саду је показао да је могуће направити добру организацију, као и то да смо одговорни људи који могу да организују такве скупове. Ризици ипак постоје. Делта сој вируса је све присутнији, али морамо водити рачуна о балансу и покушати да се вратимо у нормалне животне токове, уз поштовање епидемиолошких мера и процедура – казао је Радојичић.
Градоначелник је посебно указао на тежњу Града да се обезбеди равномеран развој централних и рубних градских општина, нагласивши да различити делови града захтевају и различиту врсту подршке.
– Главни пројекти у граду тичу се мобилности и они ће утицати на то да ваздух у Београду буде чистији. Неки од најзначајнијих пројеката су обилазница око Београда, метро, увођење еколошког превоза, а други правац којим утичемо на очување животне средине јесте изградња фабрика за пречишћавање отпадних вода – истакао је градоначелник Радојичић.
Он је додао да то Београд као „зелени град” захтева и да су нам потребне како велике фабрике за прераду отпадних вода, попут оне у Великом селу, тако и оне мале које ће у приградским општинама обављати тај посао.
– И коначно не могу а да не поменем огроман потенцијал Београда, посебно његових рубних општина када је реч о еко-туризму, културним и спортским манифестацијама. Даћу пример Бојчинске шуме у општини Сурчин коју сам недавно посетио и радове на изградњи Летње културне сцене. Потом, ту је Гроцка са својом традиционалном манифестацијом „Грочанске свечаности”. За њу увек волим да кажем да је српска Тоскана. Ту је и Сопот са својим традиционалним филмским фестивалом. На 20 километара од Београда, нa 40 хектара прелепе природе, коју је Скупштина Града Београда 2013. године ставила под заштиту, налази се и омиљено излетиште многих Обреновчана и осталих Београђана, а реч је о обреновачком Забрану. Дакле, Београд има огромна природна богатства, планине, реке, језера и мочваре, шуме, заштићена природна добра од међународног значаја, Велико ратно острво, Авалу, Космај, Форланд леве обале Дунава, који је сада постао 45. заштићено природно добро Београда. Ово лето је идеална прилика да се грађани упознају са свим еколошким драгуљима, којих је заиста много у нашем главном граду, а који им до сада можда нису били познати – закључио је градоначелник Радојичић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs