05.01.2022.
Београд наставља да ради на спровођењу идеје о одрживом планирању и мобилности, а искуства градова који имају сличне проблеме са бројем аутомобила су нам помогла да дођемо до резултата, изјавио је главни урбаниста Марко Стојчић гостујући на ТВ Вести.
– Успели смо да се, заједно са грађанима који живе у пешачким зонама, изборимо за нешто што подиже квалитет живота. То подразумева да се грађани ослањају на пешачење, бициклирање и јавни градски превоз, да одустају од путничких аутомобила – истакао је Стојчић, указујући на податак да је српска престоница међу градовима у којима има највише оболелих од кардиоваскуларних обољења, што је резултат недовољног пешачења.
Стојчић је нагласио да Београд има пешачке зоне и просторе за пешаке као и коридоре уз Саву и Дунав, те додао да је читав Нови Београд веома погодан за пешачење.
– У централној зони једна по једна улица коју реконструишемо добија неки шири појас за пешаке, добија и зелене појасе. Линијски парк, који представља једну посебно важну пешачко-бициклистичку рекреативну зону, креће са изградњом наредне недеље и тако мало по мало освајамо сваки квадратни метар – рекао је главни урбаниста.
Он је казао да је 650.000 аутомобила у Београду јако велики број, мада су то бројеви које имају и Будимпешта, која је већа од Београда, и Милано.
– Богатији градови једноставно стају са моторизацијом, а како би се то реализовало и код нас, неопходно је поправити јавни градски превоз, а томе у прилог говори и изградња метроа која је почела пре око месец дана. Када град за девет година буде имао у функцији обе линије метроа, имаће и проширену трамвајску мрежу као и линије БГ воза. У том периоду очекујем да ћемо имати од 140 до 160 километара више бициклистичких стаза, што ће читаву саобраћајну мрежу у граду учинити довољно квалитетном тако да можемо очекивати смањење броја путничких аутомобила – рекао је Стојчић.
Он је указао и на то да половину свих кретања у Београду чини вожња градским превозом, што је добро и чему се диве сви већи европски градови.
– Боримо се да задржимо тих 50 одсто кретања и да за 25 одсто повећамо вожњу бициклима и пешачење, као и превоз Савом и Дунавом. У том смислу очекујем да када се повеже јавни превоз на рекама, повежемо га и са копном тако да ће то бити један функционални систем који ће, када се изгради метро, помоћи да грађани много лакше и брже, а што је и еколошки прихватљивије, стижу на жељена одредишта – нагласио је Стојчић.
Говорећи о изградњи Линијског парка, Стојчић је напоменуо да се ради о процесу који се убрзано спроводи.
– Искористили смо чињеницу да „Зеленило” уређује прве две целине Линијског парка, то јест простор од Бетон хале, преко Куле Небојша до „25. маја” и тај део почиње да се гради почетком наредне недеље. Паралелно с тим, наш Секретаријат за инвестиције припрема јавну набавку за пројектовање и извођење радова на осталим деловима Линијског парка како бисмо у летњим месецима кренули са радовима у осталих осам целина. Читав Линијски парк је замишљен тако да нема трајне, већ измењиве садржаје у односу на доба и време када се догађаји и културне активности обављају. Биће ту спортских активности, привремених комерцијалних садржаја, амфитеатара и преко сто других садржаја. Обезбедили смо и простор за паркирање, а посебно је интересантно то што ћемо садити терапеутске врсте биљака па ће парк имати и ту врсту карактера – казао је Стојчић.
Он је рекао да је поносан на то што је део тима који је успео да започне изградњу метроа, који је више од пола века сан Београђана и свих који су управљали овим градом.
– Поносан сам и на Линијски парк, који је веома захтеван пројекат, а поносим се и тиме што смо донели одлуку да Аду Хују прогласимо јавном зеленом површином. Ту су и други пројекти припреме тунела, мостова, обилазница, а дошли смо и до неке тачке у изради Генералног урбанистичког плана. То је план за стратешки развој Београда, то јест како ми видимо да ће се за 20, 30 година развијати град – истакао је Стојчић.
Према његовим речима, радови се настављају у Булевару патријарха Павла, који треба да одвуче део саобраћаја који иде Улицом Теодора Драјзера.
– Обилазница око Београда ће довести до смањења уласка аутомобила у град. Спољна магистрална тангента, вишедеценијски сан, ове године ће заживети у већој мери. Неопходно је да завршимо мост преко Аде Хује који повезује две обале Палилуле. Када завршимо тунел који спаја савску и дунавску обалу, смањиће се за скоро 20 одсто број аутомобила у централној градској зони. Када све то саберемо, очекујемо да ће упола мање аутомобила бити у градским зонама – закључио је Стојчић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs