Весић: Грађани укључени у пројекат метроа, изградња почиње у новембру

Нема коментара Share:

19.07.2021.
Мислим да је веома важно да грађане укључимо у пројекат „Београдски метро”. До 15. септембра ће трајати гласање за избор дизајна вагона и тада ћемо сазнати како ће изгледати вагони београдског метроа, а тада ће почети и израда композиција, најавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић гостујући на ТВ Хепи.

Он је истакао да почетком новембра почиње изградња метроа, тачно 51 годину откако је грађанима Београда обећан метро – 4. децембра 1970. године, када је то обећање дао тадашњи градоначелник Бранко Пешић.

– Имаћемо две линије, а тренутно се завршава пројектовање прве линије, што ради компанија „Ежис”. Дужина прве линије је 21,1 километар, са 21 станицом. У наредних недељу дана потписујемо уговор за пројектовање друге линије чија ће градња почети две године касније. Прва линија биће завршена 2028, а друга 2030. године. Друга линија ће бити дуга 19,2 километра, са такође 21 станицом – рекао је Весић.

Према његовим речима, Градски завод за вештачења тренутно ради катастар ризика. Како је рекао, то значи да се на читавој линији метроа снима стање свих зграда које се налазе на траси.

– Желимо да знамо у каквом су стању сви објекти, јер ће се копати на дубини чак и до 60 метара, док је просек 47 метара. Најмања дубина ће бити на Дорћолу, око 19 метара, али када се раде метро станице и сама траса, мора се радити катастар ризика јер свака зграда мора да буде снимљена. Наравно да постоји осигурање уколико се догоди нешто непредвиђено, како би евентуална штета била надокнађена. Уговор са компанијом „Пауер Чајна” потписујемо у септембру, а у новембру почиње градња депоа на Макишком пољу – додао је Весић.

Он је подсетио да на Макишком пољу постоји железнички депо који је саграђен још 50-их година прошлог века, тако да приче о угрожавању водоизворишта нису тачне.

– Поред железничког депоа сада постоје њиве које се третирају разним средствима за пољопривреду, а која су сигурно опаснија од органских материја. Сада на делу тог простора постоје и зграде које немају канализацију, али када буде изграђен метро и сав посао буде готов, имаћемо уређену канализациону мрежу, системе за пречишћавање отпадних вода, неће више бити пестицида у земљи јер ће то земљиште бити претворено у грађевинско земљиште. Имаћемо комплетну заштиту водоизворишта на европском нивоу. Трасу метроа су цртали стручњаци из Саобраћајног факултета, Урбанистичког завода Београда, енглеске компаније „JSP” и француске компаније „Ежис”. Постоје критике према којима би требало да метро пролази испод Клиничког центра, али то није могуће и не постоји нигде у свету. Наиме, вибрације које прави пролазак метроа могу да утичу на разне медицинске апарате. Осим тога, станица „Мостар” је удаљена од Клиничког центра тачно 400 метара. Планирано је да у Клиничком центру постоји подземни улаз где ће грађани покретним степеницама моћи да се спусте у станицу метроа или изађу. Железничка станица „Прокоп” је повезана са БГ возом, а трећа линија метроа обухвата и „Прокоп” – закључио је Весић.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Град Београд уводи систем за рану најаву поплава на бујичним водотоковима

Следећа вест

Режим саобраћаја и рада јавног превоза током радова у зони раскрснице улица Војводе Степе и Саве Машковића

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.