22.11.2021.
Градња београдског метроа почела је јутрос радовима на Макишком пољу где се припрема терен за изградњу депоа према претходно усвојеном плану детаљне регулације Макишког поља, изјавио је главни урбаниста Марко Стојчић гостујући на ТВ Студио Б.
Он је прецизирао да се читав тај простор сада уређује, насипа и ради припрема за приступне саобраћајнице, те да ће се наредних месеци радови интензивирати.
– Депо ће имати отворени и затворени део објекта, а ту ће бити и прва метро станица. Читав тај простор представља срце метро система. Очекује се да копање тунела, односно да „кртица” почне да улази под земљу почетком 2023. године и да не излази све док не пређе до Миријева. Реч је о комбинацији француско-кинеске компаније која ради на томе. Принцип је да сваки метро има своју „кртицу”, потпуно нову машину – прецизирао је Стојчић.
Он је нагласио да ће ископан материјал врло пажљиво бити употребљен, по строгим условима „Србијавода”, тако да нема речи о угрожавању водоизворишта.
Овај пројекат је од значаја за Србију, што значи да га не ради самостално Град Београд већ и Република Србија и све њене институције, у смислу финансирања и спровођења пројекта, додао је Стојчић.
Говорећи о примедбама Грађевинског факултета, Стојчић је истакао да без грађевинске струке градња метроа не може да се замисли.
– Међутим, постоје кораци и редослед активности. Први корак се односи на урбанизам и планирање простора, што изучавају Архитектонски и Саобраћајни факултет. Након тога, када се крене у спровођење, на сцену ступају грађевински инжењери. Њихове примедбе треба да буду прихваћене, а оне се тичу конструкције тунеле, куда и како пролази и тако даље. Ово су биле примедбе на трасу, на податке које смо имали. Нисмо били суочени са неким другачијим подацима, већ са оценама без детаљног образложења. Трасе су биле предмет великог броја студија које су радиле домаће и стране компаније међу најпознатијима у свету. Грађевински факултете није надлежан за одређивање трасе, јер Катедру за урбанизам има само Архитектонски факултет, док се анализом саобраћаја бави Саобраћајни факултет – појаснио је Стојчић.
Стојчић је рекао да пројекат изградње метроа не угрожава ни текуће ни планиране градске пројекте. Све иде по плану независно од метро система, навео је Стојчић и додао да се дуго чекало на много тога што недостаје у граду „тако да је наредна деценија све интензивнија у смислу инвестиција”.
Када је реч о линијском парку, Стојчић је напоменуо да је почела завршна фаза, те да је „Зеленило – Београд” урадило све неопходне припреме тако да ће за 10 до 14 дана почети радови од Бетон хале ка „25. мају”.
– Ова и прва половина наредне године планиране су за завршетак прве две целине. У међувремену ће бити спроведени поступци за пројектовање и извођење остатка линијског парка за целине од три до десет. Оне ће се решавати сукцесивно у правном смислу. Дакле, почињемо за две недеље и надам се да ћемо у року од највише три године имати реконструисан читав простор – казао је Стојчић.
Највероватније следеће године, а можда и 2023, почиње реализација Моста на Ади Хуји, а упоредо с тим очекује се и ревитализација читавог овог простора, додао је Стојчић. Простор депоније на Ади Хуји биће претворен у парк-шуму, што ће с једне стране представљати наставак линијског парка, а с друге стране неће бити урбанизације, већ ће се направити „бедем” од зеленила око града, прецизирао је Стојчић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs