Весић: Развојем градске железнице побољшавамо квалитет живота грађана

Нема коментара Share:

26.05.2021.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас првом састанку српско-руског научног и технолошког савета за имплементацију пројекта „Београдски дијаметри” у хотелу „Хилтон” на којем је било речи о развоју градске железнице и унапређењу мреже шинског система саобраћаја у Београду.

Догађају су присуствовали и помоћник градоначелника Андреја Младеновић, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, председници приградских београдских општина, које ће бити у систему Бг воза, представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и представник руске компаније „Синара”. 

Весић је рекао да је пројекат „Бг воз” један од два најзначајнија пројекта у Београду, те да се шински подсистем прижељкује у Београду већ деценијама.

– Нажалост, ово је град који није имао срећу да у прошлом времену добије метро, као што је то случај са неким мањим градовима. Нама је основни подсистем јавног превоза аутобуски подсистем. Јасно је да већина наших проблема у транспорту и превозу потиче од тога и зато прелазимо на шински подсистем. То је револуција која се прижељкује у Београду већ деценијама. Ове године су зато важне, јер правимо нови Београд, Београд за наредни век у коме ће живети наши потомци и који ће имати мање проблема него што их ми имамо сада – истакао је Весић. 

Када се једног дана буде помињала историја Београда, ово време ће бити познато по решавању највећег броја инфраструктурних проблема које смо затекли, навео је Весић и додао да се то не односи само на метро и Бг воз већ и на обилазницу око Београда и многе друге инфраструктурне проблеме који деценијама оптерећују град. 

– Наш град расте свакодневно и незванично већ има више од два милиона становника. Нажалост има инфраструктуру из седамдесетих година прошлог века која није у стању да истрпи толики број возила и пораст броја становника – рекао је Весић.

Он је појаснио да су Бг воз и метро потпуно два различита пројекта који чине јединствену целину, али се развијају потпуно одвојено.

– Када је у питању метро, градићемо прве две линије. Прва ће имати 21,1 километар, а друга 19,2 километра. И једна и друга ће имати по 21 станицу, а пројектујемо и трећу линију. Прва линија је Макиш – Миријево, друга Железничка станица „Земун” – Миријево, а трећа Блок 72 – Бањица 2. Требало би да трећа линија има 20,8 километара и 21 станицу. У овом тренутку смо фокусирани на прве две линије – прва ће бити готова 2028. године, а друга 2030. Те две линије ће учинити метро функционалним, а пуну употребљивост ће имати када се изгради и трећа линија – појаснио је Весић.

Говорећи о Бг возу, Весић је истакао да је он посебно значајан због тога што ће повезати центар града са приградским општинама.

– Посебно инсистирам на томе да Београд не може да буде јединствен и функционалан град све док сваки део града не буде транспортно и саобраћајно повезан са центром града. Суграђани у удаљеним деловима града сада живе издвојено као да не припадају Београду. Морамо да дамо додатни допринос како би они били саобраћајно повезани са центром града. Бг воз се наслања на постојећу железничку инфраструктуру, тако да не правимо нову железницу, већ користимо постојећу и дограђујемо је заједно са „Железницама Србије” и Владом Србије како би она била стављена у функцију градске железнице. Недавно смо усвојили Закон о метроу и градској железници – казао је Весић.

Када је у питању приградска железница, она данас постоји у Београду, тако да имамо две градске линије Батајница–Овча (31,3 километра) и Ресник–Овча (36 километара) и две приградске линије Младеновац–Овча (62 километра) и Лазаревац–Овча (68 километара), навео је Весић.

– Те две приградске линије нису потпуно функционалне – имају мали број полазака, на једној линији седам, а на другој три дневно. Ако желимо да ови делови града буду повезани, треба да имају бољу динамику. Тренутно имамо 197 километара градске железнице, укупно 104 поласка, а план је да, када пројекат „Бг воз” завршимо, имамо 223 километра, 76 станица и 500 полазака. Тада ће ова железница бити у функцији. Планирамо две нове линије Железник–Карабурма (14 километара) и Сурчин–Обреновац (24 километра), а у плану је и реконструкција постојећих линија, нарочито према Лазаревцу и Барајеву, односно Сопоту и Младеновцу – рекао је Весић.

Према његовим речима, Бг воз и градска железница не представљају само инфраструктурни развој Београда, већ се на тај начин подиже и квалитет живота грађана. 

– То значи да ће земља у приградским општинама бити много вреднија, а самим тим биће и више инвестиција. Да напоменем и то да је од Вуковог споменика до железничке станице у Лазаревцу потребно 63 минута, а данас колима или аутобусом не можете да стигнете за то време. Ови возови ће бити бржи, бољи и чешћи, а то значи да се подиже квалитет живота људи, што и јесте суштина – навео је Весић.

Заменик градоначелника је истакао и то да би требало да се ускоро пусти у рад брза пруга Београд – Нови Сад и према Суботици, као и то да ће, када се направи линија Бг воза од железничке станице у Земуну до аеродрома у Сурчину, моћи да се стигне до аеродрома без коришћења аутомобила. На тај начин биће омогућено повезивање и са другим градовима, што ће као резултат имати повезивање земље у један саобраћајни систем који омогућава да се цела земља брже развија. Вучић је први српски председник који је то препознао, јер то значи улагање у будућност земље, навео је Весић.

– Нарочито смо срећни јер развијамо пројекат „Бг воз”. Београд ће кроз пројекат „Бг воз” и још неколико пројеката које финансира Влада Србије добити више од шест милијарди евра. Када 2030. будемо имали завршен Бг воз – прве две линије метроа, наш основни подсистем биће шински. Поред тога, у плану је ширење мреже трамваја и куповина нових, што значи да ће аутобуси у Београду бити само помоћно средство превоза. Грађани ће тада моћи да се превозе брзо и тачно на време. Бг воз је и данас најтачнији, најефикаснији и најбољи превоз, који је далеко од оног нивоа који треба да има једна градска железница – рекао је Весић.

Он је у закључку навео да је Москва унапредила градску железницу пре неколико година, те да су њена искуства Београду драгоцена.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко истакао је да овај пројекат заслужује да има подршку Руске Федерације. 

– Пројекат је настао у разговорима потпредседника Руске Федерације Јурија Борисова са председником Александром Вучићем и председницом Владе Аном Брнабић у оквиру међувладиних комитета за сарадњу између Русије и Србије. Што се амбасаде тиче, увек можете рачунати на нашу подршку током реализације и имплементације овог пројекта. Он се потпуно уклапа у план развоја Београда, саобраћаја, а велико је достигнуће и то што има привредни и економски значај, као и изражену хуманитарну, људску димензију – рекао је Боцан-Харченко.

Генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије” Небојша Шурлан је нагласио да су са Владом Србије и Министарством грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја већ неколико година уназад кренули са великим инвестицијама у железницу. 

– Развој железнице је један од приоритета ове владе. Са унапређењем београдске железнице смо већ кренули а радимо и на развијању железничке мреже. Са партнерима ћемо радити на заједничким пројектима како би Београђани имали боље услове за превоз – рекао је Фурлан.

Ана Димовски из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре навела је да пројекат „Београдски дијаметри” за ово министартсво предатавља развој јавне железничке структуре, а у сврху развоја приградског саобраћаја. 

– Напредни градови свој развој јавног градског система управо заснивају на шинском саобраћају, јер има великих предности, пре свега у виду смањења штетних утицаја на животну средину. Зато је надлежно министарство и подржало Град Београд када је у питању пројекат „Београдски дијаметри” – рекла је Ана Димовски. 

Презентације су одржали Секретаријат за јавни превоз, ЈКП „Београдски метро и воз” Саобраћајни факултет и Саобраћајни институт ЦИП. 

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Вeсић: Дeсeт нoвих вoзилa зa сузбиjaњe лaрви и oдрaслих фoрми кoмaрaцa

Следећа вест

Радови на водоводној мрежи

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.