Београд ће имати рекордан буџет који излази у сусрет захтевима грађана

Нема коментара Share:

16.12.2021.
Заменик градоначелника Горан Весић и председник Скупштине града Никола Никодијевић представили су данас у Старом двору Нацрт буџета Града Београда за наредну годину, као и предлоге грађана за пројекте који ће се финансирати из буџета Града.

Весић је подсетио да је током две недеље, колико је трајала јавна расправа, 9.046 грађана дало своје предлоге који треба да уђу у буџет Града Београда за 2022. годину и додао да ће следеће године Београд имати буџет који ће износити више од 160 милијарди динара односно око милијарду и 365 милиона евра, те да је то највећи буџет у модерној историји Београда

– Ово је трећа година заредом како заједно са грађанима креирамо буџет. Од 9.046 предлога, током 2022. године биће реализовано или ће почети реализација 1.918 предлога – рекао је Весић.

Он је овом приликом поменуо неке предлоге као што су затварање депоније у Младеновцу и изградња фискултурне сале у гимназији у Лазаревцу. 

– Грађани су питали када ћемо спојити Мост на Ади са Булеваром патријарха Павла, што планирамо да почнемо на пролеће. Предлог је и да се растерете насеља Медаковић, Браће Јерковић, Вељко Влаховић, Степа Степановић, Кумодраж и Бањица, односно да се од Плавог моста направи потпуно нови излаз на ауто-пут и то смо ставили у буџет за 2022. годину. Прихваћени су и предлози грађана Ковионе, насеља у Сопоту, за изградњу водовода, као и за Велико поље у општини Обреновац – нагласио је Весић.

Он је навео да је било доста предлога у вези са канализацијом на левој обали Дунава и подсетио да је расписан тендер са Европском инвестиционом банком за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода Крњача 2, те да се очекује расписивање тендера за изградњу више од 80 километара секундарне канализације.

– Питали су нас и за базен у Борчи. Следеће године планирамо да кренемо у реализацију пет великих базена – у Борчи, Гроцкој, Земуну, Лазаревцу и на Врачару – рекао је Весић. 

Како је додао, грађани пет београдских општина тражили су бесплатне школе спорта.

– Донели смо одлуку да од јануара деца од првог до четвртог разреда која живе на територији општина Лазаревац, Младеновац, Сурчин, Гроцка и Нови Београд добију бесплатну школу спорта. Укључујући и ових пет нових школа, укупно ће бити обухваћено 110 хиљада деце – објаснио је Весић.

Он је додао да су грађани тражили и 12 паркова, од који ће осам бити реализовано, као и 46 спортских игралишта, од којих ће 11 бити урађено.

– Следеће године крећемо са уређењем Бајфордове шуме. У Блоку 37 су нам тражили да урадимо гаражу, као и парк на простору где је била предвиђена она зграда чију смо градњу зауставили. Пре недељу дана сам добио предлог од инвеститора који жели да уступи Граду ту локацију, а да он добије другу. Када завршимо процедуру, постаћемо власници те парцеле, а онда ћу отићи да се договорим са грађанима о парку и гаражи. Било је захтева за променом линија градског превоза и сваки од захтева ће бити посебно размотрен – навео је заменик градоначелника. 

Како је рекао, буџет за следећу годину су паре грађана који треба да знају како ће се новац трошити. Грађанима ће бити подељена брошура преко „Инфостана” где ће моћи да виде колико новца иде за вртиће, културу, саобраћај, социјална питања и слично.  

– Последњих неколико година имамо велики буџет па можемо да изађемо у сусрет грађанима. Данас је почела и реконструкција позоришта „Дадов”, што су грађани захтевали са прошле јавне расправе о буџету – објаснио је Весић. 

Он је нагласио да ће у следећој години бити враћено 46 милиона евра старог кредита, а да је ове године враћен 31 милион евра. 

– Са тих 46 милиона евра могли смо да изградимо 20 кућа или школа. Наше задужење, закључно са 31. децембром, биће 281 милион евра. Само да подсетим да је 2013. године буџет Град Београда био испод 600 милиона евра, а задужење је било милијарду и 200 милиона. Значи, дупло више смо били задужени него што смо имали пара, а данас имамо скоро пет пута више новца у буџету него што смо задужени. Ово показује колико добро функционишу градске финансије и колико је Град стабилан. Зато можемо да дозволимо да градимо метро, БГ воз, нову аутобуску станицу односно све пројекте који су деценијама обећавани. Ово је био велики посао и надам се да ће следеће године још већи број грађанки и грађана учествовати у предлагању буџета – рекао је Весић и захвалио свим грађанима на учешћу у креирању буџета.

Никодијевић је истакао да је, захваљујући напорима, пре свега, заменика градоначелника Горана Весића, велики број грађана од пре неколико година укључен у планирање градског буџета, као и да је читав процес много транспарентнији него што је био у прошлости. 

– Захваљујући томе, од грађана смо добили мноштво сврсисходних и логичних предлога. Буџет који је предложен, у износу од 160 милијарди динара, је историјски и рекордан, а резултат је континуираног заједничког рада свих укључених у овом процесу. Најважнија ствар је да буџет буде избалансиран. Такође је битно да постоји довољно инвестиција, да буџет буде развојни, али уз довољно издвајања за социјално угрожене категорије становништва – рекао је Никодијевић. 

Према његовим речима, буџет за капиталне инвестиције у 2022. години износи 38,6 милијарди динара, што је у историји Београда највеће издвајање у ову сврху. 

– Издвајања за капиталне инвестиције подразумевају изградњу конектора на Макишком пољу, за шта су радови почели пре нешто мање од месец дана. То је предуслов за изградњу депоа који претходи почетку изградње метроа. Ту су прва и друга фаза реконструкције Булевара патријарха Павла, што је такође веома важна инвестиција која ће резултирати смањењем саобраћајних гужви у том делу града. Мост на Ади је био много нефункционалнији, без свих приступних саобраћајница, а већина средстава од којих ће бити враћани кредити у 2022. години управо су у вези са кредитирањем изградње Моста на Ади – додао је први човек градске скупштине. 

Он је нагласио да је регионални водовод Макиш–Младеновац такође веома важна инвестиција.

– Осим тога, ту је и изградња црпне станице Крњача 2, као и изградња комплетне канализације на левој обали Дунава, реконструкција и надоградња школе „Светислав Голубовић” у Батајници. Такође, у току је обнова ОШ „Стеван Сремац”, као и позоришта „Дадов” у које деценијама није улагано. Један од захтева грађана било је постављање нових станица за мерење квалитета ваздуха, како бисмо у реалном времену имали праву слику о квалитету ваздуха у Београду. Мислим да тренутно мерење не даје праву слику и често добијамо погрешне податке – рекао је Никодијевић. 

Он је оценио да одговорно планирање буџета као најважније ставке „види” социјалну и дечју заштиту и, како је рекао, посебно је важно да ниједно социјално давање није умањено, као што нема ни дана кашњења са исплатом тих средстава. 

– Град је 2013. године каснио 11 месеци са исплатама намењеним породиљама за рођење детета. Данас та дуговања не постоје и све се исплаћује у реалним роковима. Када је у питању предшколско образовање, Град ће наставити да субвенционише боравак деце у државним и приватним вртићима. Поред започетих изградњи вртића на Чукарици, Палилули, Младеновцу, Вождовцу, Звездари, Лазаревцу и Раковици, наредне године нас очекује изградња још вртића и очекујемо да се повећа број деце у вртићима – додао је председник градске скупштине. 

Никодијевић је истакао да Град Београд до сада никада није издвајао 4,52 одсто буџета за културу, што је изнад европског просека. 

– Веома сам задовољан предложеним буџетом и надам се да ће исти бити усвојен у Скупштини града наредне седмице. Главни разлог повећања буџета Града Београда је повећање наплата пореза на зараде, а друга ставка у том повећању јесте порез на имовину, упркос чињеници да смо ограничили износ пореза и да неће бити повећања у односу на 2021. годину. У години на измаку, Град Београд је издао грађевинских дозвола за више од милион квадратних метара, а уколико бисмо рачунали и дозволе које су издале општине, имали бисмо издатих дозвола за два милиона квадрата, што је умногоме више у односу на 2012. годину када је издато дозвола за градњу између 200 и 250 хиљада квадратних метара. То указује на брзину којом се Београд развија – закључио је Никодијевић. 

Секретарка за финансије Татјана Миливојевић нагласила је значај партиципирања грађана у поступку припреме и доношења одлуке о буџету, као највишег акта који осликава стратешке и развојне планове. 

– Нарочито су битни предлози суграђана у креирању капиталног дела буџета који као резултат има развој града у наредном периоду. Годишњи обим јавне потрошње Града и градских општина за 2022. годину износиће 160,3 милијарде динара, од чега буџету Града припада 146,3 милијарде динара, а буџетима градских општина 14 милијарди динара – прецизирала је ресорна секретарка. 

Она је истакла да се у односу на постојећи план потрошње у овој години предвиђа раст у 2022 години за 10,3 милијарде динара или седам одсто. 

– Када се посматра сам буџет Града за наредну годину, он је пројектован за 10,4 милијарде динара више од процене. У оквиру овог износа највиши раст имамо од пореза на доходак грађана, који је планиран у висини од 61,2 милијарде динара или за 9,3 посто више у односу на процену остварења. Изворни приходи планирани су у висини од 49 милијарди или за 6,3 одсто више. То су приходи које Град Београд у складу за законом утврђује и наплаћује – казала је Миливојевићева. 

Она је истакла да је приликом планирања буџета Града за наредну годину, у складу са развојном политиком, акценат дат на обезбеђивању средстава за капиталне пројекте, за које су планирана средства у износу од 38,6 милијарди динара или 26,4 одсто укупног буџета Града. Ово је највећи капитални буџет у последњих 10 година, закључила је Миливојевићева.  

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Београд у бојама заставе Казахстана

Следећа вест

Радојичић: Комуналне службе Београда тренутно ангажоване у пуном капацитету и обезбеђују несметано функционисање града

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.