Представљен пројекат за бригу о здрављу стабала на Савском венцу

Нема коментара Share:

13.12.2022.
Заменица градоначелника Весна Видовић обратила се данас присутнима на презентацији пројекта чији је циљ унапређење стања животне средине у Београду кроз бригу о здрављу стабала. Презентација је одржана у Општини Савски венац. Пројекат под називом „Унапређење стања животне средине на територији града Београда давањем предлога мера за унапређење здравственог стања стабала и садњу садница у двориштима јавних установа – ГО Савски венац” реализовао је Секретаријат за заштиту животне средине у сарадњи са Институтом за шумарство.

Весна Видовић је оценила да су животна средина, њено очување и заштита у фокусу интересовања и главна тема у читавом свету, па тако и код нас.

– Влада Србије, надлежно министарство и Град Београд раде много на развоју и примени планова за заштиту животне средине, и то на стратешком нивоу, те на одрживом систему заштите животне средине који ствара здравије окружење и подиже квалитет живота. У овом послу помаже нам и Европска унија, а у оквиру познатог Европског зеленог договора израђен је план мера у области климе, циркуларне економије, биодиверзитета и уклањања загађења. Опоравак биодиверзитета игра веома важну улогу у свему и то је тема овог пројекта. У животну средину треба много улагати јер од ње човек не сме само да узима. Циљ овог пројекта је управо то – рекла је Весна Видовић.

Она је прецизирала да је реализација овог пројекта трајала две године.

– То је први пројекат овог типа, не само у Београду већ и у Србији. Наставићемо га на Ади Циганлији, а затим и у другим деловима и општинама Београда. Пројектом је обухваћено 9.279 стабала, а парцеле са највећим бројем стабала су комплекс Старог двора, Клинички центар Србије и Београдски сајам – казала је Весна Видовић.

Сумирањем резултата дошло се до тога да је стање стабала у јавним установама на Савском венцу врло добро, али 1.600 стабала треба да буду уклоњена и замењена новим.

– То је битно јер стање стабала утиче на безбедност грађана и имовине. Важно је и то што нова и здрава стабла доприносе бољем квалитету ваздуха у граду будући да имају већу моћ апсорпције – истакла је заменица градоначелника.

Она је закључила да јавне установе треба да буду пример који ће друге установе да следе.

Државни секретар ресорног министарства Роберт Јакша подсетио је да су током ове године у акцији „Србија сади” пошумљени простори у више од четрдесет општина са више од педесет хиљада садница. Пројекат на Савском венцу само је почетак, додао је он, са крајњим циљем да наша земља по примени еколошких стандарда буде раме уз раме са најразвијенијим земљама ЕУ.

Председник Скупштине општине Савски венац Страхиња Кукић захвалио је што је управо ова општина прва у пројекту. Ове године, навео је он, из општинског буџета је за унапређење животне средине било намењено око десет милиона динара, а план је да наредне буде издвојено и више средстава.

Кукић је подсетио на бројне реализоване пројекте, од садње, преко акција чишћења Савског приобаља, поделе еко-кеса и ПВЦ канти, уређења запуштених парцела. Замењене су три котларнице у предшколским установама, а две основне школе прикључене су на централно грејање. У плану је изградња еко-парка у Топчидерском парку по најновијим стандардима и од еко-материјала, најавио је Кукић. Акција „За зеленији Савски венац” укључује децу из ПУ „Савски венац” са којима се сади цвеће и дрвеће, како би се код њих од малих ногу развијала свест о важности здраве животне средине, а Дан без аутомобила промовише здрав живот, вожњу бицикла, шетању и вежбање. Важан је и пројекат енергетске ефикасности који се реализује у сарадњи са ресорним министарством, а који подразумева замену дотрајале и лоше столарије, што може да умањи потрошњу топлотне енергије за 25 до 30 одсто.

Дејан Трипковић из Секретаријата за заштиту животне средине, као и Ивана Живановић и Филип Јовановић, те други запослени из Института за шумарство, одржали су након уводног обраћања презентацију овог пројекта. Савски венац је пословно, саобраћајно и туристичко седиште Београда због чега је од посебног значаја брига о заштити животне средине. На овој општини има 253 јавне установе, од којих 190 имају стабла. Током пројекта свако стабло је обележено и добило је јединствен регистарски број. Црни бор је најчешћа врста.

Оцена виталности је у просеку добра, а Филолошка гимназија издвојена је као једна од јавних установа са највиталнијим стаблима.

Догађају је присуствовала и градска секретарка за животну средину Ивана Вилотијевић.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Промет робе на „Велетржници”

Следећа вест

Положени венци на споменик Карађорђу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *