10.06.2022.
Коначно су се стекли сви услови да Београд почне да гради метро и добро је да данас дебатујемо о метроу који се већ гради, јер о изградњи метроа до сада се говорило само као о идеји. Сигуран сам да ћемо 2028. године имати завршену прву линију а 2030. године другу линију, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић гостујући на ТВ Инсајдер.
Он је подсетио да је суштински о изградњи метроа почело да се говори од 1970. године, када је Бранко Пешић најавио изградњу метроа, те да је то касније почело и да улази у урбанистичке планове.
– Београд је заиста покушавао да сагради метро и било је добрих времена када је било пара, али и слабијих када није било пара, али никада нисмо дошли даље од идеје да се гради метро. Да бисте урадили један такав пројекат, није довољно само да донесете одлуку да га градите, треба прво да промените урбанистичке планове. Ми смо прошле године донели Закон о метроу, а потребно је било да се реализују и сви предуслови како би се почело с изградњом. Наравно, потребно је било и да се обезбеди новац – рекао је Весић.
Он је нагласио да метро има и развојну функцију те подсетио да је предвиђена изградња више од 42 километра метроа, затим око 40 километара нових трамвајских линија, као и изградња и проширење Бг воза на 238 километара.
– Шта је друго боље за екологију него да наш доминантни систем јавног превоза буде шински систем. То суштински решава проблем саобраћајних гужви, имајући у виду да се у Београду годишње региструје нових 43.000 аутомобила – рекао је заменик градоначелника.
Он је прецизирао да само на првој линији метроа има три преседачке станице, и то су Макиш, Сајам и Панчевачки мост.
– Често наши критичари помињу пројекат архитекте Јовина из осамдесестих година. Требало је да по пројекту метро креће на Цераку а да се завршава у насељу Браће Јерковић. Тада Церак није постојао нити делови Петловог брда. Та насеља су ницала на замишљеној траси метроа, јер суштина метроа је да прати планове града где ће се он градити – навео је Весић.
Како је истакао, Институт „Јарослав Черни” је 2005. године први пут добио налог од Града да уради студију београдског водоизворишта, подземних токова и правца развоја водоизворишта. То је, додао је, наручио тадашњи градоначелник Београда Ненад Богдановић, урађена је на захтев Урбанистичког завода због урбанистичког плана који се касније усвајао 2008, 2009. године.
– Касније, 2012. године, њу је усвојио Град Београд, прихваћена је и послата министарству на сагласност. Она је 2013. године само технички усвојена, јер је била урађена за потребе израде урбанистичког плана града Београда. Ми до 2017. године не говоримо о депоу на Макишком пољу, те је то прва нетачна теза која се у јавности помиње да се то са студијом дешава само због тог што се ту гради депо – појаснио је Весић.
Према његовим речима, на Макишком пољу има 20 рени бунара од 98, колико их има у Београду. У Београду око 80 одсто воде добијмо из Саве, а 20 одсто из рени бунара.
– На Новом Београду имамо рени бунаре где су зграде удаљене по стотину метара. Депо ГСП-а на Новом Београду је озбиљан загађивач, удаљен је један километар од рени бунара. Овде говоримо о депоу са електричним возовима који је удаљен два километра. Могу да разумем да је неко уплашен, али анализе су радиле најбоље институције у овој земљи. Рађене су на време и то за урбанистички план, а не због самог депоа – истакао је Весић.
Како је навео, депо ће се градити на површини од 74 хектара. Према његовим речима, ранжирна станица је велики загађивач, направљена је осамдесетих година и заузима око 50 хектара. Ово је једино место, додао је, где може да се направи депо те величине и за ту потребу метроа.
Весић је нагласио да, када је реч о метроу, Град има потписане уговоре о сарадњи са факултетима Машинским, Саобраћајним, ФОН-ом, Рударско-геолошким и Електротехничким, као и са више института.
– Имали смо неколико састанака са Грађевинским факултетом и слушали смо њихове примедбе. Међутим, њихове примедбе се односе на све осим на оно чиме се они баве. Односе се на економију, екологију, саобраћај, на транзит путника, једино се не баве конструкцијом станица, што је њихов посао. Чули смо њихове аргументе и они нису усвојени. Није у реду и злочин је према студентима, асистентима и професорима да им факултет ускраћује право да учествују у највећем инфраструктурном пројекту ове земље – нагласио је Весић.
Како је рекао, 2014. године је урађено бројање путника, а 2016. године и мастер план саобраћајне инфраструктуре, што су реализовале угледне компаније.
– Утврђено је колико има путника у ком делу града и најоптерећенији правац је код Сајма, затим у Деспота Стефана, на Бранковом мосту, у Вишњичкој улици. Код Правног факултета има 2.334 путника док Макишко поље има 3.600 путника у вршном часу. Слажем се да водоизворишта треба да чувамо, али Макишко поље је препуно пољопривредног земљишта где се стављају пестициди који су врло опасни за пијаћу воду. Сада ће бити урађени нови колектори, комплетна канализација, пречишћивачи за отпадне воде. Сада је генералним изменама плана из фебруара 2022. године потпуно заштићена зона водоизворишта – казао је Весић.
Весић је рекао да се овим системом настоји да шински подсистем постане доминантан и да се зато гради метро, проширује Бг воз и трамвајска мрежа. Уводимо, додао је, и речни, еколошки превоз.
– Када је реч о безбедности, преузели смо прописе Европске уније, односно француске прописе, а сада се раде посебни правилници и зато је донет Закон о метроу. „Алстом”, „Пауер Чајна” и „Ежис” су респектабилне компаније које су радиле овакве метрое. Сада имамо пројекте који дају тачну цену, а раније су била само идејна решења. Метро нигде није јефтин и цена београдског метроа је у просеку оних који се раде у свету. Град треба да добије метро, јер тиме решавамо много проблема. Све фазе изградње ће бити потпуно транспарентне. Први пут је неко успео да обезбеди новац и услове и почео да гради метро. Метро је еколошки, развојни и саобраћајни пројекат – закључио је Весић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs