Три домаће представе на 57. Битефу

Нема коментара Share:

27.07.2023.
Овогодишње издање Битефа, 57. по реду, биће одржано од 3. до 10. октобра. Под слоганом „Снаго, не пристај да будеш нечија”, публика фестивала биће у прилици да у главном програму погледа девет представа које стижу из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.

Фестивал су традиционално подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије, као и Делегација Европске уније у Србији, Гете институт, Амбасада Савезне Републике Немачке и Амбасада Грчке. 

Представе „Божанствена комедија”, „Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом” и „Као и све слободне ђевојке” биће изведене у главном програму. Надовезујући се на претходно издање Битефа, као и на праксу коју је увео претходни уметнички директор фестивала Иван Меденица, публику ће у овогодишњи Битеф увести представа – пролог. У питању је „Божанствена комедија”, у режији Франка Касторфа, која ће на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта бити изведена 3. октобра од 18 часова.

Поред поменуте представе, у такмичарском делу програма публика Битефа биће у прилици да у петак, 6. октобра, погледа чак две домаће представе. Од 18 часова у Битеф театру биће изведена представа „Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом”. Дело аутора и кореографа Игора Коруге, у продукцији Станице – Сервиса за савремени плес, бави се комплексним питањем позиције савременог плеса у Србији. Ово питање се додатно усложњава када се у обзир узме то да у Србији не постоји институционални оквир чувања, тј. архивирања савремених плесних пракси. 

Од 20 часова на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212 биће изведена представа „Као и све слободне ђевојке”, настала у продукцији тог позоришта, а према тексту Тање Шљивар и у режији Селме Спахић. Представа је инспирисана истинитом причом о седам тринаестогодишњих девојчица које су остале трудне на школској екскурзији и на храбар и оригиналан начин бави се темом тинејџерске сексуалности, отварајући бројна питања на која друштва у региону одбијају да дају одговор.

Све информације, како о главном тако и пратећим програмима фестивала, могу се пронаћи на званичном сајту фестивала, као и путем друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм.

Извор текста и фотографије: http://www.beograd.rs

Претходна вест

Богат августовски програм у Музеју афричке уметности

Следећа вест

Концерт Фемија Кутија 23. јула у Барутани

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *